PISA Srbija

ZAŠTO JE PISA RELEVANTNA ZA OBRAZOVNI SISTEM U SRBIJI?

Međunarodni program procene učeničkih postignuća PISA (Programme for International Student Assessment) je u ovom trenutku najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja. Realizuje se u organizaciji OECD-a od 1997. godine. Testiranja učenika organizuju se svake tri godine (2000, 2003, 2006, 2009...), a osnovni cilj je da se omogući zemljama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima učenika i uslovima u kojima se oni školuju.

Testovima se procenjuju znanja koja su učenici stekli tokom školovanja. U PISI je uobičajeno je da se umesto termina znanje koristi izraz pismenost ili kompetencija: pismenost da bi se ukazalo da je reč o onim znanjima koja se smatraju obrazovnim kapitalom koji je učeniku neophodan da bi nastavio školovanje i da bi se uspešno snašao u ličnim i profesionalnim ulogama u kojima će se, kao odrasla osoba, naći; a biti kompetentan u ovoj studiji ne znači samo da je neko stekao odgovarajuća znanja, već i da zna kada i kako može da ih primeni. Drugim rečima, naglasak je na funkcionalnim znanjima, a svi zadaci koji se nalaze u testovima vezani su za realne situacije u kojima se učenici mogu naći. Pismenost se ispituje u tri domena: matematika, čitanje i prirodne nauke. Za svaku zemlju koja učestvuje u ispitivanju saopštavaju se podaci o prosečnom postignuću (aritmetička sredina) učenika u svakoj od ispitivanih oblasti. Skale su standardizovane tako da je prosečno postignuće fiksirano na 500 poena, a standardna devijacija na 100. To, praktično, znači da se dve trećine učenika nalaze u intervalu postignuća od 400 do 600 poena. Na osnovu težine zadataka (složenosti znanja koja se ispituju), za svaku oblast formirana je razvojna skala postignuća, podeljena na nivoe funkcionalne pismenosti. Svaki nivo funkcionalne pismenosti opisan je preko znanja i veština kojima je učenik ovladao.

Pored testova znanja, primenjuju se i upitnici za učenike i za škole. Njima se prikupljaju podaci o različitim faktorima koji mogu biti relevantni za postignuća, npr. materijalni i obrazovni resursi kojima porodica raspolaže; stav učenika prema učenju, motivacija za učenje, strategije i navike u vezi sa učenjem; osposobljenost učenika da primenjuje savremene informatičke tehnologije, i doprinos škole informatičkoj pismenost; različiti aspekti funkcionisanja škole kao što su: karakteristike nastavnika (nivo obrazovanja, profesionalna motivacija, stilovi rada), veličina razreda, sastav (homogenost ili heterogenost), klima u učionici i školi, odnos nastavnika prema učenicima, osećanje pripadanja školi, školska anksioznost; materijalni resursi kojima škola raspolaže, način finansiranja (državna ili privatna), proces upravljanja i donošenja odluka, uključenost roditelja u procese i odlučivanje u školi, itd.

Istraživanjem su obuhvaćeni učenici koji se redovno školuju, a imaju 15 godina (u našem slučaju, to su uglavnom učenici prvog razreda srednje škole). Broj zemalja učesnica,  a time i broj učenika obuhvaćenih ovom studijom, iz ciklusa u ciklus sve je veći. U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, uglavnom članice OECD-a, dok je u poslednjem 2006. učešće u istraživanju uzelo oko 400,000 učenika, koji su predstavljali oko 20 miliona petnaestogodišnjaka iz 57 zemalja učesnica. PISA testove 2009. godine radiće učenici iz 62 zemlje sveta, a među njima će i učenici iz gotovo svih bivših jugoslovenskih republika. Srbija je učestvovala u istraživanjima 2003. i 2006. godine